Prosečna plata veća od 7.000 evra mesečno: Ova zemlja traži radnike, na listi deficitarnih zanimanja ima mesta i za Srbe
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Luksemburg ima prosečnu godišnju zaradu od 85.600 evra, odnosno oko 7.133 evra mesečno, i ostaje prvi u EU po platama
- ADEM traži radnike u bankarstvu, IT-ju, zdravstvu, građevinarstvu i industriji, a na listi su i zanimanja dostupna Srbima
- Za deficitarna zanimanja poslodavci mogu brže da angažuju strane radnike, ali za državljane Srbije i dalje važe svi uslovi za rad i boravak
Prema najnovijim podacima Evrostata, objavljenim 6. novembra 2026. godine, prosečna godišnja zarada u Luksemburgu, prilagođena punom radnom vremenu, iznosi čak 85.600 evra, odnosno približno 7.133 evra mesečno.
Time je ova država zadržala prvo mesto u Evropskoj uniji po visini prosečnih zarada, ispred Danske, gde godišnji prosek dostiže 73.500 evra, i Irske, sa 64.400 evra. Poređenja radi, prosečna godišnja zarada na nivou Evropske unije iznosi 41.500 evra.
Ipak, važno je naglasiti da je reč o prosečnim bruto primanjima, a ne o iznosu koji svaki zaposleni može da očekuje. Stvarne plate zavise od zanimanja, kvalifikacija, iskustva i poslodavca.
Koji radnici su najtraženiji?
Luksemburška Agencija za zapošljavanje (ADEM) objavila je listu 20 zanimanja u kojima postoji posebno izražen nedostatak kvalifikovanih radnika. Na osnovu te liste poslodavci mogu jednostavnije da angažuju stručnjake iz država koje nisu članice Evropske unije.
Velika potražnja postoji u bankarskom i finansijskom sektoru. Posebno se traže stručnjaci za procenu kreditnog rizika, savetnici za rad sa bankarskim klijentima, finansijski analitičari, stručnjaci za finansijska tržišta, reviziju i kontrolu poslovanja, kao i pravnici.
Nedostaju i zaposleni u informacionim tehnologijama. Luksemburškim kompanijama potrebni su programeri, stručnjaci za razvoj softvera, administratori informacionih sistema i zaposleni koji pružaju tehničku podršku i održavaju IT infrastrukturu.
Problem nedostatka radne snage prisutan je i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Traže se medicinske sestre i tehničari, negovatelji, socijalni radnici, vaspitači i stručnjaci za rad sa osobama kojima je potrebna dodatna podrška.
Mogućnosti za zapošljavanje postoje i u građevinarstvu i industriji. Među deficitarnim zanimanjima nalaze se krovopokrivači, industrijski mehaničari, stručnjaci za instaliranje i održavanje industrijske opreme, autolimari, kao i inženjeri zaduženi za kontrolu kvaliteta, istraživanje i razvoj.
Lista se ažurira svake godine u skladu sa potrebama tržišta rada. Tako su tokom 2026. na nju dodata pojedina građevinska i industrijska zanimanja, dok su, između ostalih, klasični računovodstveni poslovi uklonjeni iz kategorije zanimanja sa najvećim nedostatkom kadra.
Lakše zapošljavanje i za radnike iz Srbije
Za zanimanja koja se nalaze na zvaničnoj listi deficitarnih poslova, nadležna agencija može da izda potvrdu potrebnu za zapošljavanje stranog radnika u roku od pet radnih dana od potvrde prijema zahteva.
To otvara mogućnosti i građanima Srbije koji imaju tražene kvalifikacije i odgovaraju zahtevima poslodavaca. Ipak, ubrzana procedura ne znači automatsko dobijanje radne i boravišne dozvole. Za državljane Srbije i dalje važe propisani uslovi za zapošljavanje i boravak u Luksemburgu.
Jedna od prepreka za one koji razmišljaju o preseljenju jesu visoki troškovi života, naročito stanovanja. Prema istraživanju koje je luksemburško Ministarstvo stanovanja objavilo u junu 2026. godine, kod više od polovine analiziranih stanova mesečna kirija iznosi između 1.000 i 1.750 evra, dok se za deo stanova plaća više od 2.000 evra. Reč je o postojećim ugovorima o zakupu, pa cene za nove stanare mogu biti drugačije.
Uprkos visokim troškovima, Luksemburg ostaje privlačna destinacija za kvalifikovane radnike, posebno u sektorima u kojima lokalno tržište rada ne može da zadovolji potrebe poslodavaca.
Biznis Kurir/Nova.rs